Stanislav Binički je jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora i autor prve srpske opere. Ipak šira publika ga zna kao autora marša „Na Drinu“, dok stručna javnost na njega gleda kao na predstavnika takzovane Beogradske škole u okviru nacionalne istorije muzike. Na fantastičnom predavanju Božidarac Online uz Milorada Stokina i Fragmente prošlosti i uz veliko interesovanje online gledalaca imali smo priliku da se bliže upoznamo sa jednim od prvih neimara srpske muzike.

Stanislavov otac Stevan bio je vojni inžinjer i njegov otac je bio vojno lice. Nastanio se u selu Jasika kod Kruševca gde je upoznao Stanislavovu majku Mariju. Kako mu je otac vojno lice, Binički se dosta selio, tako je osnovnu školu započeo u Beogradu, nastavio u Pirotu, a završio u Nišu. 
Obzirom da mu je pored oca i deda bio vojno lice, očekivalo se da i on krene istim putem, ali njegov muzički talenat uočen je veoma rano i obzirom da je pripadao građanskoj porodici pažljivo je negovan. 
Međutim bez obzira što je pokazao veliki muzički potencijal, Binički se nije odlučio za studije muzike. To nije bio redak slučaj jer se i u to vreme umetnost kao umetnost nije smatrala za nešto od čega bi ljudi mogli pristojno da žive. 
Upisao je prirodno matematički smer u Beogradu, što mu je ipak pružilo da se upozna sa muzičkim životom prestonice što će mu kasnije veoma značiti.

1895. odlazi u Minhen gde upisuje muzičku akademiju kao stipendista Ministarstva prosvete na kojoj pohađa solo pevanje i gde provodi naredne četiri godine života.
Tamo je upoznao i svoju životnu saputnicu, Fridu Blank, sa kojom se venčao i nakon čega su se preselili u Beograd. Frida je prešla u pravoslavnu veru i uzela ime Miroslava. 
Povratkom u Srbiju Binički je započeo plodnu muzičku karijeru na nekoliko polja. Zajedno sa Stevanom Mokranjcem i Cvetkom Manojlovićem učestvuje u osnivanju prve srpske muzičke škole, današnja muzička škola „Mokranjac“.

Ideja da napiše operu bila mu je velika želja. Po dolasku u Beogradu pisao je horska dela, ali na tom polju su se već istakli Mokranjac sa svojim rukovetima, kao i Josif Marinković sa svojim kolima. Opera je nastala u saradnji sa Nušićem, koji nije toliko bio voljan na početku da se „uhvati“ datog posla, uzimajući u obzir da je Nušićevo plodno tlo bila komedija. 
Ponela je naziv „Na uranku“, a dokaz da je Binički pratio evropske trendove u operi govori da je napisao delo u skladu sa tada vladajućim operskim verizmom. 
Obzirom da je bio pitomac Ministarstva vojnog, po povratku u Srbiju bilo je logično da preuzme vojni orkestar. Za orkestar vojske izbijanje prvog svestkog rata značilo je da uđe u sastav vojnih jedinica. Tako je Biniči obukao vojnu uniformu što je će rezultirati stvaranjem čuvenim maršem „Na Drinu“. Ovu kompoziciju je napisao u velikom nadahnuću i u opštoj euforičnoj atomsferi nakon pobede srpske vojke na Ceru.

Kao i većina stanovništva i Binički je morao da pređe sa orkestrome preko Albanije i stigne do Krfa. Tamo su odmah započeli aktivnosti gde su napravili veliki koncert u korist srpskog crvenog krsta i sirotinje, kako su naveli na plakatu. Tokom rata nastavljaju čestu koncertu aktivnost od kojih je svakako najznačanija turneja po francuskoj. 
Preminuo je u zimu 1942. godine. Njegovom smrću naša muzička scena izgubila je jednog od naših najmarkantnijih predstavnika. Sve predratne i posleratne manifestacije vezane su za ime Biničkog. On je proslavio srpsku muziku i stvorio joj popularnost ne samo kod nas već i u insotranstvu. Njegov plodonosan rad na muzičkom polju predstavlja jednu istoriju, delo koje Biničkog stavlja u red jednog od prvih neimara srpske muzike. 
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Na kraju predavanja predavač je preporučio, kako je naveo najbolju knjigu o Biničkom, Marijane Dujović, iz koje je crpeo inspiraciju za predavanje.

Vidimo se online! 

O predavaču:
Milorad Stokin je završio akademske i master studije solo pevanja i stekao zvanje master muzički umetnik. Trenutno pohađa drugi master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu – odsek kulturologija. Aktivno se bavi istraživačkim i predavačkim radom u sferi srpske kulturne i društvene istorije. Autor je jedne knjige i nekoliko naučnih radova.  Predavao je u Centru za obrazovanje i kulturu „Božidarac“, Galeriji 73, Domu Jevrema Grujića, Centru za kulturu Grocka, Kulturnom centru Čukarica, Gradskoj biblioteci u Obrenovcu, Domu kulture Čačak. Bio je gostujući predavač na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu gde je studentima glume održao predavanje „Balska istorija Srba“. Aktivan je i putem autorske stranice „Fragmenti prošlosti“ koja ima cilj da promoviše kulturno nasleđe u virtuelnom prostoru i koju trenutno prati preko 150.000 korisnika društvenih mreža Fejsbuk i Instagram. Radi kao nastavnik muzičke kulture u Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije” u Beogradu.

Podrška: GO Vračar