Божидарац курсеви култура обуке Божидар Аџија

Бесплатна линија : 0800 300 3050800 300 305

Прича о једном од првих неимара спрске музике - Бинички.

Прича о једном од првих неимара спрске музике - Бинички.

Станислав Бинички је један од најзначајнијих српских композитора и аутор прве српске опере. Ипак шира публика га зна као аутора марша „На Дрину“, док стручна јавност на њега гледа као на представника такзоване Београдске школе у оквиру националне историје музике. На фантастичном предавању Божидарац Online уз Милорада Стокина и Фрагменте прошлости и уз велико интересовање онлине гледалаца имали смо прилику да се ближе упознамо са једним од првих неимара српске музике.

Станиславов отац Стеван био је војни инжињер и његов отац је био војно лице. Настанио се у селу Јасика код Крушевца где је упознао Станиславову мајку Марију. Како му је отац војно лице, Бинички се доста селио, тако је основну школу започео у Београду, наставио у Пироту, а завршио у Нишу. 
Обзиром да му је поред оца и деда био војно лице, очекивало се да и он крене истим путем, али његов музички таленат уочен је веома рано и обзиром да је припадао грађанској породици пажљиво је негован. 
Међутим без обзира што је показао велики музички потенцијал, Бинички се није одлучио за студије музике. То није био редак случај јер се и у то време уметност као уметност није сматрала за нешто од чега би људи могли пристојно да живе. 
Уписао је природно математички смер у Београду, што му је ипак пружило да се упозна са музичким животом престонице што ће му касније веома значити.

1895. одлази у Минхен где уписује музичку академију као стипендиста Министарства просвете на којој похађа соло певање и где проводи наредне четири године живота.
Тамо је упознао и своју животну сапутницу, Фриду Бланк, са којом се венчао и након чега су се преселили у Београд. Фрида је прешла у православну веру и узела име Мирослава. 
Повратком у Србију Бинички је започео плодну музичку каријеру на неколико поља. Заједно са Стеваном Мокрањцем и Цветком Манојловићем учествује у оснивању прве српске музичке школе, данашња музичка школа „Мокрањац“.

Идеја да напише оперу била му је велика жеља. По доласку у Београду писао је хорска дела, али на том пољу су се већ истакли Мокрањац са својим руковетима, као и Јосиф Маринковић са својим колима. Опера је настала у сарадњи са Нушићем, који није толико био вољан на почетку да се „ухвати“ датог посла, узимајући у обзир да је Нушићево плодно тло била комедија. 
Понела је назив „На уранку“, а доказ да је Бинички пратио европске трендове у опери говори да је написао дело у складу са тада владајућим оперским веризмом. 
Обзиром да је био питомац Министарства војног, по повратку у Србију било је логично да преузме војни оркестар. За оркестар војске избијање првог свестког рата значило је да уђе у састав војних јединица. Тако је Биничи обукао војну униформу што је ће резултирати стварањем чувеним маршем „На Дрину“. Ову композицију је написао у великом надахнућу и у општој еуфоричној атомсфери након победе српске војке на Церу.

Као и већина становништва и Бинички је морао да пређе са оркестроме преко Албаније и стигне до Крфа. Тамо су одмах започели активности где су направили велики концерт у корист српског црвеног крста и сиротиње, како су навели на плакату. Током рата настављају честу концерту активност од којих је свакако најзначанија турнеја по француској. 
Преминуо је у зиму 1942. године. Његовом смрћу наша музичка сцена изгубила је једног од наших најмаркантнијих представника. Све предратне и послератне манифестације везане су за име Биничког. Он је прославио српску музику и створио јој популарност не само код нас већ и у инсотранству. Његов плодоносан рад на музичком пољу представља једну историју, дело које Биничког ставља у ред једног од првих неимара српске музике. 
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

На крају предавања предавач је препоручио, како је навео најбољу књигу о Биничком, Маријане Дујовић, из које је црпео инспирацију за предавање.

Видимо се онлине! 

О предавачу:
Милорад Стокин је завршио академске и мастер студије соло певања и стекао звање мастер музички уметник. Тренутно похађа други мастер на Факултету политичких наука у Београду – одсек културологија. Активно се бави истраживачким и предавачким радом у сфери српске културне и друштвене историје. Аутор је једне књиге и неколико научних радова.  Предавао је у Центру за образовање и културу „Божидарац“, Галерији 73, Дому Јеврема Грујића, Центру за културу Гроцка, Културном центру Чукарица, Градској библиотеци у Обреновцу, Дому културе Чачак. Био је гостујући предавач на Факултету савремених уметности у Београду где је студентима глуме одржао предавање „Балска историја Срба“. Активан је и путем ауторске странице „Фрагменти прошлости“ која има циљ да промовише културно наслеђе у виртуелном простору и коју тренутно прати преко 150.000 корисника друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм. Ради као наставник музичке културе у Основној школи „Ћирило и Методије” у Београду.

Подршка: ГО Врачар

Top