Subotnje veče, 05 decembra, iskoristili smo da 'prošetamo' Kalemegdanom i pričamo o spomenicima na novom online predavanju ''Upoznajte Kalemegdan sa nama'' u organizaciji Božidarac Digital i Fragmenti prošlosti. Započeli smo 'poetski' kako bi shvatili značaj spomenika: ''Od kada je čovek počeo da misli i oseća on je dizao spomenike, i na to ga je nagonio neobjašnjivi poriv da iza sebe ostavi traga..''. Kalemegdan je najveći beogradski park o kome većina zna vrlo malo, a pošumljanje počelo je 1867. godine i istovremeno i njegovo ''parkiranje'', izraz koji se tada koristio za izgradnju parka.
Prvo pošumljavanje nije bilo plansko, a  lokalni trgovci su počeli da se žale zbog čega se na sred varoši stvara šuma gde će se kriti lopovi i obijati im dućane. 
Kalemegdan dobija na značaju kada je Beograd dobio prvi urbanistički plan, iste godine kada su Turci napustili Beograd. Po zamisli prvog urbaniste Emilijana Josimovića Kalemegdan je video kao deo ''vazdušnog rezervoara'' grada.
Nastavili smo ka prvom javnom spomeniku Jovanu Gavriloviću, o kome se danas malo zna, ali je u tadašnje vreme bio veoma značajan, dobrotvoru učiteljske siročadi, što ukazuje na tadašnju važnost obrazovanja. Činu otkrivanja prisustvovao je i mladi kralj Aleksandar Obrenović. 

Nastavljali su se spomenici u nizu na grebenu nad ušćem Save u Dunav, kroz Veliki i Mali Kalemegdan, Crnjanskom, Mokranjcu, Jaši Prodanoviću, autoportret Josandrića, Šantiću, Lazi Kostiču u nizu velikana, Zahvalnost Francuske i mnogih drugih. Pomenuli smo i one kojih više nema, a završili smo sa spomenikom srpskom književniku, bista Stevanu Raičkoviću uz reči Matije Bećkovića, ''Neumorni šetač je ovuda prolazio bezbroj puta, i da je mogao da bira siguran sam da bi izabrao baš ovo mesto. Nema većeg priznanja za njega od ove biste. Svoje mesto koje zauzima u poziji, sada je zauzeo i na Kalemegdanu''.

Vidimo se online!

O predavaču:
Milorad Stokin se bavi istraživačkim i predavačkim radom u domenu srpske kulturne istorije. Autor je jedne knjige i više naučnih radova. U velikom nizu predavanja izdvaja ona koja je je održao u Galeriji 73 na Banovom Brdu, Centru za obrazovanje i kulturu "Božidarac", Domu Jevrema Grujića. Takođe je bio gostujući predavač Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu. Autor je i urednik stranice Fragmenti prošlosti koju trenutno na Fejsbuku i Instagramu prati preko 145.000 ljudi. Zaposlen je kao profesor muzičke kulture u Osnovnoj školi "Branko Radičević " na Novom Beogradu. Po vokaciji je master muzički umetnik – solo pevač, a od nedavno masterant kulturologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.  

Podrška GO Vračar