Božidarac Online i edukacioni vodič Srpski slikari  vas pozivaju na prvo u nizu predavanje ’’Srpski slikari XX veka – nastanak i razvoj srpske moderne’’ u petak, 23. aprila u 20 časova. Prijava u nastavku. Godina 1900. predstavlja prelomnu tačku na sceni srpskog slikarstva. Tada na pozornicu stupa jedna nova umetnost, koja u početku traje paralelno sa akademskom tradicijom, ali se ubrzo oslobađa njenih normi i stega i s kojom se rađa srpska moderna. 
Početak modernih stremljenja srpskog slikarstva predstavljaju radovi umetnika na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine kada je svet u Srpskom paviljonu ugledao dela Paje Jovanovića, Marka Murata i mnogih drugih istaknutih slikara tog doba. Teme su stare, ali njihova obrada i tehnika predstavljaju blago zakoračenje u pravcu modernih evropskih tokova. Nakon ovoga, tokom čitave prve polovine XX veka, generacije i generacije slikara će razvijati srpsko slikarstvo na svojim platnima u različitim, ponekad i potpuno suprotstavljenim pravcima, ali svi sa istim ciljem – da srpska moderna zaživi.
Ovaj proces, koji započinje tom pariskom Svetskom izložbom, okončava se beogradskom izložbom 1951. godine na kojoj je svoja dela izlagao Petar Lubarda. Ono što se odvijalo između  ove dve tačke predstavlja borbu za slikarstvo koje se okreće sebi i svojim zakonima, i podređuje svom biću. U toj epohi prodefilovala je plejada slikara od kojih su samo neki od njih upisani zlatnim slovima u istoriji umetnosti, poput Uroša Predića, Milana Milovanovića ili Milana Konjovića. Drugi su imali tragične sudbine, poput Save Šumanovića, Moše Pijade ili Ignjata Joba, a nažalost, mnoge od njih, poput na primer Mališe Glišića, istorija je zaboravila i njihova dela gurnula na margine sećanja.
Ta blistava epoha, iako ispresecacna ratovima i revolucijama imala je i patrijarhalne impresionističke početke, i teorijsku avangardu, dostigla je svoj zenit sa slikarstvom četvrte decenije, ali se i završila tragično, vrativši se odakle je i počela sa soc-realističkim monumentalnim slikama koje služe političkom trenutku.
Govorićemo o sudbinama ljudi koji su svojim kistom vodili bitku za rešavanje svih pitanja moderne slike na srpskoj umetničkoj sceni, kao i ideji jugoslovenstva među umetnicima, koja se rađala i gasila sa promenama u društvu na ovim prostorima, o značaju Beograda koji postaje umetnički centar, pođednako važan kao i najveći evropski... 
Kako su Paja Jovanović, Marko Murat i Uroš Predić stekli status nacionalnih veličina? Ko su bili "ratni slikari" i zašto je taj fenomen isključivo vezan za srpsku umetnost XX veka? Kakve su sudbine zadesile Milana Milovanovića, Mališu Glišića i mnoge druge na njihovom putu umetničkog stvaranja i borbe za srpsku modernu – saznajte na predavanju Srpski slikari XX veka. Prijavite se odmah na linku ovde.  Takođe, pozivamo vas da postanete deo naše Vajber zajednice i redovno da dobijete najavu za događaje na linku ovde.
O predavaču: 
Natalija Bogdanović je mlada istoričarka umetnosti. Diplomirala je 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kod profesorke Olge Špehar, kod koje je trenutno i na master studijama iz oblasti arhitekture Antike. Tokom studija učestvovala je u nekoliko projekata na katedri za heritologiju, od kojih je jedan proglašen za pobednički i koji čeka realizaciju u vidu izložbe u muzeju u Šapcu. Bavi se pojmovima kulturnog nasleđa i ličnom baštinom. Više o ovom projektu možete pogledati na sajtu https://projekatseobe.wixsite.com/seobe Povremeno piše tekstove vezane za istorijske i umetniče zanimljivosti za sajt Istorijski zabavnik.
Podrška GO Vračar.