Poslednji četvrtak u mesecu i nastavak online serijala ''uporedni razgovori o...''. Ovoga puta, u organizaciji Božidarac ONLINE i xClass i xClass i u 'starom' sastavu, sa istoričarem Dejanom Ristićem i arheologom Predragom Dragošanom pričali smo o Jelisaveti Načić i Radoslavu Grujiću. O dvoje istinskih velikana koji su imali tragične sudbine i prema kojima je učinjena velika nepravda. Predavanje smo započeli pričom o dami, rođenoj Beograđanki koja je poticala iz cincarske mnogobrojne porodice. Jelisaveta je od malih nogu pokazala da je izuzetno darovita, bila je odličan đak i u osnovnoj i u srednjoj školi, a shodno tome izrazila je želju da svoje školovanje nastavi na fakultetu što nije naišlo na odobravanje roditelja koji su smatrali da su svom detetu tada priuštili dovoljan nivo obrazovanja i da bi tadašnji logičan sled okolnosti bila udaja. Jelisaveta, visprena i uporna, obavestila je roditelje da će novac prikupljan za miraz iskoristiti za nastavak školovanja nakon čega je postala prva žena školovani arhitekta u Srbiji i čitavoj Evropi. Početkom 20. veka, kada je samo 7% žena u Srbiji bilo pismeno, Jelisaveta završava fakultet u prvoj generaciji srpskih arhitekata. Po završetku fakulteta započinje kratku, ali blistavu karijeru i projektuje neka od najlepših zdanja u Beogradu kao što su: Stepenište na Malom Kalemegdanu, osnovnu školu „Kralj Petar Prvi'', crkvu Svetog Aleksandra Nevskog i još nekoliko važnih građevina. Spletom nesrećnih okolnosti i nakon preživelog logora u Prvom svetskom ratu život okončava u Dubrovniku u 76. godini. Dana ulica u Beogradu nosi Jelisavetino ime.

Sa druge strane, Radoslav Grujić je bio srpski pravoslavni teolog i istoričar, dopisni član SANU, ličnost velike hrabrosti i požrtvovanosti. Zahvaljujući njemu danas u crkvi Svetog Marka u Beogradu zatičemo posmrtne ostatke cara Stefana Dušana IV Silnog koje su velikim zalaganjem pronađene u ruševinama manastira Svetih arhangela u Prizrenu 1927. Tokom Drugog svetskog rata spasio je mošti Svetog kneza Lazara, Svetog cara Stefana Uroša V Nejakog i Svetog despota Stefana (Štiljanovića) koje su se našle u opasnosti da budu uništene od strane ustaša. Nakon Drugog svetskog rata biva nepravedno optužen i zapostavljen od strane tadašnjih vlasti da bi tek 2014. odlukom Višeg suda u Beogradu bio rehabilitovan. Ulica u kojoj se nalazi Božidarac danas nosi naziv po ovom velikanu. 

Životi istorijskih ličnosti koje obrađujemo imaju veliku vrednost u razumevanju nacionalne prošlosti i čine neiscrpan izvor saznanja srpskog 15. i 20. veka. Iz tog razloga xClass i Božidarac su odlučili svakog poslednjeg četvrtka u mesecu da rezervišu za navedene razgovore. 

Vidimo se online! 

Podrška: GO Vračar