Božidarac Online Vas poziva na predavanje ’’Priča o Uskrsu - Strasna nedelja u likovnoj umetnosti’’ u četvrtak, 21. aprila u 20 časova. Prijava u nastavku. Nedelja pred najveći hrišćanski praznik Uskrs, sedma i poslednja nedelja Velikog posta, ujedno se naziva još i Sveta, Strasna ili Velika. Za hrišćane, ona predstavlja najsvetiji period u toku liturgijske godine.
U bogoslužbenim knjigama svaki dan tokom nedelje naziva se Velikim ili Svetim zbog važnih dagađaja iz sakralne istorije koji su se zbili tih dana prema biblijskom predanju. Neka od najpoznatijih remek-dela likovne umetnosti prikazuju upravo ove događaje. Sakralna istorija oduvek predstavlja nepresušan izvor inspiracije za umetnike i kao takva daje prostora za različite interpetacije i raznovrsna likovna rešenja. 
Od asketskih fresaka srednjovekovnih manastira, preko monumentalnih remek-dela istorije umetnosti poput Tajne večere Leonarda da Vinčija ili Karavađovog Judinog poljupca, do najmodernijih slobodnih rešenja poput Dalijevog Raspeća, svaka je veličanstvena na svoj način. 
Ipak, nijedna od njih, bilo slika, freska ili skulptura, ne nastaje kao puka dekoracija, već predstavlja svedočanstvo o istinitosti hrišćanske dogme. Osim toga, neosporne su i njihova umetnička vrednost i doprinos razvoju likovne poetike.
Vekovima se kroz ova umetnička dela priča jedna od najvećih ispričanih priča, važna milionima ljudi, u koju veruje skoro trećina čovečanstva, i koja se obeležava i proslavlja širom sveta - priča o Uskrsu, najznačajnijem među praznicima. 
Koji događaji sakralne istorije se obeležavaju tokom Strasne nedelje? Zašto su sakralne teme oduvek omiljene u likovnoj umetnosti? Kako se razvijalna njihova poetika?
O skromnim simboličkim predstavama iz vremena početaka hrišćanstva, preko Mileševskog Belog anđela, do monumentalnih predstava renesanse, baroka, sa osvrtom i na moderna piktoralna rešenja na kojima su ovi događaji ovekovečeni, saznajte na predavanju “Priča o Uskrsu - Strasna nedelja u likovnoj umetnosti”
Prijavite se odmah na linku ovde
O predavaču:
Natalija Bogdanović je mlada istoričarka umetnosti. Diplomirala je 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kod profesorke Olge Špehar, kod koje je trenutno i na master studijama iz oblasti arhitekture Antike. Tokom studija učestvovala je u nekoliko projekata na katedri za heritologiju, od kojih je jedan proglašen za pobednički i koji čeka realizaciju u vidu izložbe u muzeju u Šapcu. Bavi se pojmovima kulturnog nasleđa i ličnom baštinom. Više o ovom projektu možete pogledati na sajtu ovde. Povremeno piše tekstove vezane za istorijske i umetniče zanimljivosti za sajt Istorijski zabavnik.
Podrška GO Vračar.