Na Veliki petak uz novo online predavanje u organizaciji Božidarac Online i Istorijski zabavnik govorili smo o tome da li se kaže Vaskrs ili Uskrs, šta se zapravo slavi u ovim danima, zašto se farbaju jaja i još mnogo toga. Sa Aleksandrom Bogdanović započeli smo od predavanje od ''pitanja svih pitanja'', ili se bar nametnulo tako, a odgovor je vrlo jednostavan, pravilno je i Uskrs i Vaskrs, navela je Aleksandra. Priču smo nastavili o varijacijama u Srpskoslovenskom, Ruskoslovneskom i Srpskom narodnom jeziku, nakon čega je bilo reči o nedoumicama i razlikama u kalendarima između hrišćanskog i katoličkog sveta. 

Običaj farbanja jaja u hrišćanstvu je potekao okvirno u XII veku, dok se u Srbiji ovaj običaj uvrstio u toku XVI veka. Prvo isključivio u crvenu boju kao spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. Ovaj običaj prati veliki broj legendi, a jedna od njih kaže da su stražari koji su čuvali grob u kome se nalazio Isus na tu nedelju jeli kokošku i da se jedan od njih stalno osvrtao i plašio da bi Isus mogao vaskrsnuti, na šta su mu ostali stražari rekli da će se to desiti kada ta kokoška u tanjiru oživi, poleti i snese jaje. U tom momentu udario je grom, kokoška je oživela, a jaje koje je ona snela bilo je crveno. 
Druga legenda se vezuje za Mariju Magdalenu, koja je išla carstvom i širila hrišćanstvo. Kada je stigla do cara Tiberija, poklonila mu je korpu jaja i pričala o Isusu kako je vaskrsao, na šta joj je on odgovorio da će joj poverovati kada ta jaja u njenoj korpi postanu crvena, što se i desilo. 
Naravno pored ovih verovanja postoji bezbroj ''paganskih'' verovanja o nastanku sveta iz jajeta kod Feničana, Egipćana, Vavilonaca, dok u slovenskoj mitologiji je to označavalo početak svih početaka, simbor preporoda i plodnosti, pa se tako pričalo da bi jaja trebalo razbiti o glavu vola, ili zakopati u mravinjake nakon čega bi se iskopavala i time hranila stoka kako bi se razmnožavali kao mravi, što se sve vezuje za simbol i važnost plodnosti. 

U čitavoj priči se najednom pojavljuje zec, a ne uskršnja kokoška. To ne potiče iz biblije, već od anglosaksonske boginje plodnosti Eostere. Prema legendi kao boginja plodnosti ona je zadužena i da donese proleće, a  jedne godine je zakasnila i zima je potrajala, a kada je konačno došla videla je u šumi ptičicu skoro na samrti. Ona ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno, kako bi se spasila i ugrejala. Kako je taj zec i dalje bio ptica, on je nastavio da nosi jaja i to je činio svaki put u vreme praznovanja ove boginje kako bi joj se zahvalio na spasenju života. Slično kao i sa jajetom, zec je poevzivan sa uskrsom kao simbol plodnosti. 

Osvrnuli smo se i na naše običaje gde se kaže, ''koliko sela toliko običaja'', a neki od najzastupljenijih je ''čuvarkuća'', odnosno prvo ofarbano jaje koje je obavezno crvene boje čija je uloga da sačuva kuću od svakog zla. U nekim krajevima se deci trljaju obrazi jajima, jer se tako veruje da će ostati zdrava. Osim toga to je dan za pesu i veselje, što je zajedničko gotovo svim krajevima, jer se time prognozira kakva će biti godina pred vama. Proslava je uz svečani ručak što označava kraj posta. 

Vidimo se online! 

O predavaču:
Aleksandra Bogdanović je master novinarstva i već dugi niz godina se bavi istorijskim temama. Osnivač je Fejsbuk i Instagram grupe Istorijski zabavnik koje zajedno broje preko 220 hiljada pratilaca. Septembra 2019. godine pokrenula je i sajt Istorijski zabavnik na kome svakodnevno objavljuje tekstove o zanimljivostima iz svetske i domaće istorije i koji je 2020. godine po izboru magazina PC press proglašen za najbolji u Srbiji u kategoriji Kultura i obrazovanje. U izdanju Jež izdavaštva sredinom februara je izašla njena prva knjiga „Istorijski zabavnik – ozbiljno zabavne priče o Drave do Južne Morave“ čije je 2. izdanje već u prodaji.  
Link do sajta - https://www.istorijskizabavnik.rs/