U četvrtak, 21. aprila, u susret prazniku na novom Božidarac online predavanju pričali smo i Uskrsu, iz ugla istorije umentosti. Nedelja pred najveći hrišćanski praznik Uskrs, sedma i poslednja nedelja Velikog posta, ujedno se naziva još i Sveta, Strasna ili Velika. Strasna nedelja potiče iz staroslovenske reči koja predstavlja stradanje, i odnosi se na Isusovu golgotu i celu poslednju nedelju ovozemaljskog života. Za hrišćane, ona predstavlja najsvetiji period u toku liturgijske godine.

Od vajkada je ovo veoma inspirativna tema za umetnike i daje im priliku za različite intepretacije, tehnike, za primenjivanje različitih iskustava i ideja iz različitih pisanih izvora na osnovu kojih prikazuju ove različite događaje. 
U bogoslužbenim knjigama svaki dan tokom nedelje naziva se Velikim ili Svetim zbog važnih dagađaja iz sakralne istorije koji su se zbili tih dana prema biblijskom predanju. Neka od najpoznatijih remek-dela likovne umetnosti prikazuju upravo ove događaje. 
Uz Nataliju Bodanović, istoričarku umetnosti, imali smo priliku da čujemo o asketskim fresakama srednjovekovnih manastira, kao i o monumentalnim remek-delima istorije umetnosti poput Tajne večere Leonarda da Vinčija ili Karavađovog Judinog poljupca, pa sve do najmodernijih slobodnih rešenja kao što je Dalijevo Raspeće.
Pored toga što je svaka veličanstvena na svoj način, uverili smo se da nijedna od njih, bilo slika, freska ili skulptura, nije nastala kao puka dekoracija, već predstavlja svedočanstvo o istinitosti hrišćanske dogme. Osim toga, neosporna je i njihova umetnička vrednost i doprinos razvoju likovne poetike.

Vekovima se kroz ova umetnička dela priča jedna od najvećih ispričanih priča, važna milionima ljudi, u koju veruje skoro trećina čovečanstva, i koja se obeležava i proslavlja širom sveta - priča o Uskrsu, najznačajnijem među praznicima. 

Na kraju predavanja izdvojili smo deo za pitanja online gledalaca kao i za predloge narednih predavanja.

Vidimo se online!

O predavaču:
Natalija Bogdanović je mlada istoričarka umetnosti. Diplomirala je 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kod profesorke Olge Špehar, kod koje je trenutno i na master studijama iz oblasti arhitekture Antike. Tokom studija učestvovala je u nekoliko projekata na katedri za heritologiju, od kojih je jedan proglašen za pobednički i koji čeka realizaciju u vidu izložbe u muzeju u Šapcu. Bavi se pojmovima kulturnog nasleđa i ličnom baštinom. Više o ovom projektu možete pogledati na sajtu ovde. Povremeno piše tekstove vezane za istorijske i umetniče zanimljivosti za sajt Istorijski zabavnik.

Podrška GO Vračar