Povodom obeležavanja 80 godina od petojunske eksplozije u Smederevu, Božidarac Online i Istorijski zabavnik organizovali su online predavanje o ovoj, nepravedno zapostavljenoj, temi. Kroz ovo istorijsko putovanje sprovela nas je, rođena Smederevka, Aleksandra Bogdanović. Tog petog juna mnoge su se stvari poklopile, onako kako ne treba. Bio je pijačni dan pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može, a školski raspust je tek počeo i đaci su dolazili po knjižice. 
Začula se eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. 

 Posle kapitulacije Jugoslavije u Aprilskom ratu 1941. godine, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema i oružje. Tako se, do početka juna, u Smederevskoj tvrđavi našlo na tone sanduka municije, granata, baruta, eksploziva, buradi mazuta, benzina, nafte... Neko je kasnije proračunao da je unutar zidina srednjovekovnog grada bilo deset miliona konjskih snaga razorne moći.

Razmere nesreće bile su takve da nikada ni pre ni kasnije ništa slično nije viđeno na ovim prostorima. Grad je potpuno zbrisan. Železnička stanica, prepuna ljudi, u trenu je nestala, a najveći deo objekata u širem području grada pretvoreno je u ruševine. U celom Smederevu ostala je neoštećena samo 21 kuća! Na samom mestu eksplozije, u tvrđavi, napravio se krater dugačak 50 metara i dubok 9 metara. Podrhtavanje zemlje, nalik na zemljotres, osetilo se u Velikoj Plani, Beloj Crkvi, Vršcu, Beogradu... 
Posledice su bile razorne. Poginulo je oko 2.500 ljudi, mada taj broj nikada nije tačno utvrđen. Identifikovano je samo 585. Za grad koji je u tom trenutku imao oko 11.000 stanovnika, to je značilo da je eksplozija ubila svakog četvrtog Smederevca. Svaki drugi, bio je povređen. 

O ovoj važnoj temi mnogi nikada nisu čuli, a mi se nadamo da smo uspeli da vas zainteresujemo da istražujete dalje i sačuvate priču od zaborava. 

Vidimo se online! 

O predavaču:
Aleksandra Bogdanović je master novinarstva i već dugi niz godina se bavi istorijskim temama. Osnivač je Fejsbuk i Instagram grupe Istorijski zabavnik koje zajedno broje preko 220 hiljada pratilaca. Septembra 2019. godine pokrenula je i sajt Istorijski zabavnik na kome svakodnevno objavljuje tekstove o zanimljivostima iz svetske i domaće istorije i koji je 2020. godine po izboru magazina PC press proglašen za najbolji u Srbiji u kategoriji Kultura i obrazovanje. U izdanju Jež izdavaštva sredinom februara je izašla njena prva knjiga „Istorijski zabavnik – ozbiljno zabavne priče o Drave do Južne Morave“ čije je 3. izdanje u prodaji.  
Link do sajta -  https://www.istorijskizabavnik.rs/