Važno je pričati o mentalnom zdravlju, a u Božidarcu svakog drugog utorka u okviru Božidarac Online serijala ’’Ove jeseni Ti 2.0’’ imamo priliku da pričamo sa sociologom i socioterapeutom. Ovog utorka pričali smo o tome zašto smo usamnjeni? 
O ovom problemu koji zahvata sve generacije i koji izgleda kao neizbežna zamka savremenog, i da li je to zaista tako razgovarali smo sa Radmilom Urošević. Započeli smo sa čestim mešanjem pojmova između usamljenosti i samoće. Samoća je stanje u koje smo došli dobrovoljno, samoća je neutralna, a često i nešto što je pozitivno u smislu da je nama ponekad potrebna, kako volimo često da navedemo da "sami sa sobom rešimo". Usamljenost je uvek bolna i usamljeni ljudi imaju osećaj praznine, neostvarenosti, i često niskog samopouzdanja. Osećaj usamljenosti u potpunosti baca senku na našu sliku, na naše vrednosti. Takvo stanje može biti kratkorajno i bez većih posledica u životu, ali se najčešće dešava da je zanemarimo, okrenemo glavu i pustimo da prođe sama od sebe, što se najčešće na kraju ne desi. Veoma je važno da radimo na sebi, korak po korak, da ne bežimo od usamljenosti već da radimo na njoj. Učesnici radionice su naveli u velikom broju da je njihov razlog usamljenosti razočaranost u ljude i nisko samopouzdanje, a imali smo priliku da čujemo i kako se neki od nas bore sa ovakvim problemom. Za dva utorka nastavljamo sa pričom o novim temama koje ste nam vi predlagali, a do tada vidimo se u Božidarcu na novim događajima! 

O predavaču: 
Radmila Urošević, rođena, živi i radi u Beogradu. Magistar socioloških nauka, novinar, pripovedač, dramaturg. Objavila do sada 8 knjiga, od čega tri stručne- “Starenje bez (auto)cenzure,  „Bonton starenja ili demanti o starenju“ i „Društveni položaj i  modeli socijalne zaštite starijih lica u Beogradu“. Napisala monodramu „Vratite mi moje koze“ i komediju omnibus „Izvinite, koliko imate godina“ koja se izvodi u Pan teatru od 2016. godine.

Podrška GO Vračar