Суботње вече, 05 децембра, искористили смо да 'прошетамо' Калемегданом и причамо о споменицима на новом онлине предавању ''Упознајте Калемегдан са нама'' у организацији Božidarac Digital и Фрагменти прошлости. Започели смо 'поетски' како би схватили значај споменика: ''Од када је човек почео да мисли и осећа он је дизао споменике, и на то га је нагонио необјашњиви порив да иза себе остави трага..''. Калемегдан је највећи београдски парк о коме већина зна врло мало, а пошумљање почело је 1867. године и истовремено и његово ''паркирање'', израз који се тада користио за изградњу парка.
Прво пошумљавање није било планско, а  локални трговци су почели да се жале због чега се на сред вароши ствара шума где ће се крити лопови и обијати им дућане. 
Калемегдан добија на значају када је Београд добио први урбанистички план, исте године када су Турци напустили Београд. По замисли првог урбанисте Емилијана Јосимовића Калемегдан је видео као део ''ваздушног резервоара'' града.
Наставили смо ка првом јавном споменику Јовану Гавриловићу, о коме се данас мало зна, али је у тадашње време био веома значајан, добротвору учитељске сирочади, што указује на тадашњу важност образовања. Чину откривања присуствовао је и млади краљ Александар Обреновић. 

Настављали су се споменици у низу на гребену над ушћем Саве у Дунав, кроз Велики и Мали Калемегдан, Црњанском, Мокрањцу, Јаши Продановићу, аутопортрет Јосандрића, Шантићу, Лази Костичу у низу великана, Захвалност Француске и многих других. Поменули смо и оне којих више нема, а завршили смо са спомеником српском књижевнику, биста Стевану Раичковићу уз речи Матије Бећковића, ''Неуморни шетач је овуда пролазио безброј пута, и да је могао да бира сигуран сам да би изабрао баш ово место. Нема већег признања за њега од ове бисте. Своје место које заузима у позији, сада је заузео и на Калемегдану''.

Видимо се онлине!

О предавачу:
Милорад Стокин се бави истраживачким и предавачким радом у домену српске културне историје. Аутор је једне књиге и више научних радова. У великом низу предавања издваја она која је је одржао у Галерији 73 на Бановом Брду, Центру за образовање и културу "Божидарац", Дому Јеврема Грујића. Такође је био гостујући предавач Факултета савремених уметности у Београду. Аутор је и уредник странице Фрагменти прошлости коју тренутно на Фејсбуку и Инстаграму прати преко 145.000 људи. Запослен је као професор музичке културе у Основној школи "Бранко Радичевић " на Новом Београду. По вокацији је мастер музички уметник – соло певач, а од недавно мастерант културологије на Факултету политичких наука у Београду.  

Подршка ГО Врачар