На Велики петак уз ново online предавање у организацији Божидарац Online и Историјски забавник говорили смо о томе да ли се каже Васкрс или Ускрс, шта се заправо слави у овим данима, зашто се фарбају јаја и још много тога. Са Александром Богдановић започели смо од предавање од ''питања свих питања'', или се бар наметнуло тако, а одговор је врло једноставан, правилно је и Ускрс и Васкрс, навела је Александра. Причу смо наставили о варијацијама у Српскословенском, Рускословнеском и Српском народном језику, након чега је било речи о недоумицама и разликама у календарима између хришћанског и католичког света. 

Обичај фарбања јаја у хришћанству је потекао оквирно у XII веку, док се у Србији овај обичај уврстио у току XVI века. Прво искључивио у црвену боју као спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово. Овај обичај прати велики број легенди, а једна од њих каже да су стражари који су чували гроб у коме се налазио Исус на ту недељу јели кокошку и да се један од њих стално освртао и плашио да би Исус могао васкрснути, на шта су му остали стражари рекли да ће се то десити када та кокошка у тањиру оживи, полети и снесе јаје. У том моменту ударио је гром, кокошка је оживела, а јаје које је она снела било је црвено. 
Друга легенда се везује за Марију Магдалену, која је ишла царством и ширила хришћанство. Када је стигла до цара Тиберија, поклонила му је корпу јаја и причала о Исусу како је васкрсао, на шта јој је он одговорио да ће јој поверовати када та јаја у њеној корпи постану црвена, што се и десило. 
Наравно поред ових веровања постоји безброј ''паганских'' веровања о настанку света из јајета код Феничана, Египћана, Вавилонаца, док у словенској митологији је то означавало почетак свих почетака, симбор препорода и плодности, па се тако причало да би јаја требало разбити о главу вола, или закопати у мравињаке након чега би се ископавала и тиме хранила стока како би се размножавали као мрави, што се све везује за симбол и важност плодности. 

У читавој причи се наједном појављује зец, а не ускршња кокошка. То не потиче из библије, већ од англосаксонске богиње плодности Еостере. Према легенди као богиња плодности она је задужена и да донесе пролеће, а  једне године је закаснила и зима је потрајала, а када је коначно дошла видела је у шуми птичицу скоро на самрти. Она ју је претворила у зеца дајући јој крзно, како би се спасила и угрејала. Како је тај зец и даље био птица, он је наставио да носи јаја и то је чинио сваки пут у време празновања ове богиње како би јој се захвалио на спасењу живота. Слично као и са јајетом, зец је поевзиван са ускрсом као симбол плодности. 

Осврнули смо се и на наше обичаје где се каже, ''колико села толико обичаја'', а неки од најзаступљенијих је ''чуваркућа'', односно прво офарбано јаје које је обавезно црвене боје чија је улога да сачува кућу од сваког зла. У неким крајевима се деци трљају образи јајима, јер се тако верује да ће остати здрава. Осим тога то је дан за песу и весеље, што је заједничко готово свим крајевима, јер се тиме прогнозира каква ће бити година пред вама. Прослава је уз свечани ручак што означава крај поста. 

Видимо се online! 

О предавачу:
Александра Богдановић је мастер новинарства и већ дуги низ година се бави историјским темама. Оснивач је Фејсбук и Инстаграм групе Историјски забавник које заједно броје преко 220 хиљада пратилаца. Септембра 2019. године покренула је и сајт Историјски забавник на коме свакодневно објављује текстове о занимљивостима из светске и домаће историје и који је 2020. године по избору магазина ПЦ пресс проглашен за најбољи у Србији у категорији Kултура и образовање. У издању Јеж издаваштва средином фебруара је изашла њена прва књига „Историјски забавник – озбиљно забавне приче о Драве до Јужне Мораве“ чије је 2. издање већ у продаји.  
Линк до сајта - https://www.istorijskizabavnik.rs/