Након успешног предавања о Станиславу Биничком, Božidarac Online и Фраменти прошлости синоћ су одржали ново online предавање о великим српским композиторима. Овога пута, са преко 250 live гледалаца причаки смо о Стевану Стојановићу Мокрањацу. од кључних утемељивача српске уметничке музике и аутор чувених Руковети и Литургије Светог Јована Златоустог. Иако се грађани Србије свакодневно срећу са његовим ликом (новчаница од 50 динара), живот и дело Мокрањца су махом непознаница у широј јавности. 

Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва. Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерваторијуму, у Минхену, код Јозефа Рајнбергера. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу. Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Био је у то време слободни зидар, један од чланова београдске масонске ложе Побратим. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе  – Српска музичка школа у Београду (данас Музичка школа „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Године 1906, изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности). Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...

Био је ожењен 1898. Маријом, братаницом Уроша Предића. Имали су сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета. Београд је напустио 1914. године и преселио се у Скопље како би избегао Први светски рат, а убрзо потом и умро, 28. септембра исте године од компликација јетре након 3 године боловања. Његово последње дело је „Неотпевана песма“. Посмртни остаци Стевана Стојановића Мокрањца су пренети из Скопља у Београд 1923. године. Његов гроб се налази у Новом гробљу у Београду. У сећање на Стевана Стојановића Мокрањца, у његовом родном граду, Неготину, од 1965. године, сваког септембра се традиционално одржавају хорске музичке свечаности „Мокрањчеви дани”.

О предавачу: Милорад Стокин је завршио академске и мастер студије соло певања и стекао звање мастер музички уметник. Тренутно похађа други мастер на Факултету политичких наука у Београду – одсек културологија. Активно се бави истраживачким и предавачким радом у сфери српске културне и друштвене историје. Аутор је једне књиге и неколико научних радова.  Предавао је у Центру за образовање и културу „Божидарац“, Галерији 73, Дому Јеврема Грујића, Центру за културу Гроцка, Културном центру Чукарица, Градској библиотеци у Обреновцу, Дому културе Чачак. Био је гостујући предавач на Факултету савремених уметности у Београду. Активан је и путем ауторске странице „Фрагменти прошлости“ која има циљ да промовише културно наслеђе у виртуелном простору и коју тренутно прати преко 150.000 корисника друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм.

Подршка ГО Врачар