Позивамо вас на отварање изложбе ''Перформанс'' у среду 11. марта у 19 часова у Галерији Божидарца.
Сликани свет Људмиле Богајеве делује више као исечак из неког сна, него као било какав осврт на реалан живот. 
Примаран његов адут је колорит, расточен на ефектне, звучне тонове који нежно оживљавају белину платна, чинећи његову површину прозрачном и према томе слојевитом, иако перспективна решења често изостају. Комплементарни контрасти светлих, веселих боја, заједно са елементима колажа подстичу снажне ритмове и иначе диманичних флуидних наноса. 
И сам цртеж, нанет готово овлаш, често је налик дечјем, мада иза његове ноншалантности извирују елементи који упућују на ауторкину суверену доминацију над особинама фигуралног света. У неким полазним тачкама она их врло прецизно у основи фиксира, али не дозвољава да њоме даље управљају. И као да меру своје креативности успоставља кроз редефинисање и сасвим слободно комбиновање делова ствари, или исечака реалности, Људмила ништа не узима здраво за готово и ни у чему не види ауторитет који се не би смео довести у питање. За њу ствари постоје да би се она, у складу са својим тренутним осећајем, забавила преправљајући их. Иста врста отворености преноси се и на посматрача: кутија за ципеле тако постаје подлога за пузле и којешта, украсна лајсна сасвим погодан рам за слику ембриона, људска глава се цепа да би из ње попут ватромета излетали балони... 

Већина њених радова остаје без назива, управо како би избегла сваку сугестију и посматрачу пружила прилику да их поособи. Градећи мостове између фигуре и апстракције, Људмила креира врло експресивне амбијенте. Иако свету не суди престрого, њено расположење симболички се најјасније исчитава из колорита и облика и оштрине линија, које позивају на обавезујуће ангажован став. Дакле, свет је такав каквав јесте, наше је да на њега реагујемо и покушамо да га преобликујемо. Поједностављујући цртеж често до нивоа детета, уметница заправо евоцира дечји приступ и ентузијазам у изградњи простора по мери човека и то онаквог у какво се осећамо слободно и неспутано и у коме наше емоције дишу. 
Сања Софијанић, историчар уметности 

Људмила БОГАЈЕВА рођена је у СССР-y 13. априла 1977. године. У Београд се доселила 2002. године и годину дана похађала је Уметничку школу у Шуматовачкој. Године 2003, уписује ФЛУ у Београду. Током школовања доста путује, учествује у уметничким колонијама (Пожаревац, Војводина), перформансима 
(БИТЕФ театар, ФДУ), групним изложбама (Дом омладине, СКЦ - манифестација „Априлски сусрети“, галеријски простор Библиотеке Исидора Секулић, Војни музеј, Железнички музеј). На радију Контакт води емисију Културни навигатор. Бави 
це превођењем (преводила афориз 
ме Бориса Митића). 2010. године рађа ћерку Ирис и завршава факултет. Сада се бави преводима и илустрацијама.