Божидарац Вас позива на бесплатно online предавање уживо ''Барок у Београду'' у среду, 01. априла у 19 часова.  
У својој основи, архитектура постоји да би створила физичко окружење у којем људи живе, али архитектура је више од само изграђеног окружења, такође је део наше културе. Она представља наш поглед како видимо себе, као и како видимо свет. У 16. веку, средњовековна латинска реч бароко је прешла са средњовековне хришћанске филозофије и почела да се користи за описивање свега што је апсурдно сложено. Пратећи дух тога доба, француски филозоф Michel de Montaigne је повезао термин „бароко“ са „Бизарно и бескорисно компликовано“, док други извори повезују „бароко“ са магијом, сложеношћу, конфузијом и вишком. Барок као правац који је захватио Европу се прелио и на Београд. На једночасовном предавању Марко Богдановић ће вас спровести кроз визуелне трансформације које је прошао главни града од краја 17. и почетка 18. века. У овом периоду Београд у три наврата постаје хабзбуршки. Град је доживео упечатљиве визуелне промене. Од средњевековног и оријенталног, ка европском и барокном. Развој барокне архитектуре може се пратити од најстаријег сачуваног примера, Мрачне капије на горњем граду до стамбене зграде у Грачаничкој 10 са краја 18 века. Барок у Београду најједноставније можемо поделити на сачуване примере и оне уништене кроз векове али познате преко архивске грађе, односно архитектуре на папиру. Говорићемо и о најзначајнијим примерима попут Виртемберске палате, палате Еугена Савојског, бискупске палате, митрополитског двора, капије Kарла Шестог и другим.

Пријава је обавезна на следећем линку овде. Учешће је бесплатно.

О предавачу:
Марко Богдановић је магистар историје уметности, а дипломирао је на теми историја архитектуре. Професионално се посветио граду као естетском феномену. Зато се естетика Београда, којом се и бави, намеће као основна тема. Шта то наша престоница има, шта чува и шта је порушено, шта би добила да су изграђена здања која су побеђивала на међународним конкурсима? Такође је приређивач изложбе „Скулптуре и рељефи’’ као сећање на Kосту Богдановића, (1930–2012) вајара, историчара уметности, професора и његовог оца.