Божидарац Online вас позива на предавање ’’Фрида Kало – сликарка свог живота’’ у среду, 15.новембра са почетком у 20х. Пријаву нађите у наставку. Иако је готово читавог живота сликала интимна платна, мањих димензија, дела Фриде Kало једна су од највећих, по свим параметрима, у читавој историји уметности. Њено име, синоним је за уметност надреалног, бајковитог, па и магичног, а живот у коме је проналазила инспирацију био је далеко од тога. Упркос томе што је био обележен трагедијама и болешћу, изнедрио је дела изузетно јарких боја, пуна емоција и симбола. Њени мотиви су аутобиографски, али истовремено и ванвременски.
Kало је за време свог кратког живота прожетог патњом и трагедијом насликала свега око 200 слика. Њен опус чине углавном прикази мртве природе, портрети пријатеља и породице, а најчувенији и најпрепознатљивији су њени аутопортрети, данас свеприсутни у поп култури.
Ипак, створила је уметност која у себи инкорпорира и надреално, фантастично, па чак и народно. О њеног оригиналности, а итврдоглавости (коју је често истицао њен отац) говори и чињеница да је време у којем она слика строго фигуративне представе, доба уметности када јача надреалистички покрет и уметност тежи апстрактном.
Још је за живота препозната од стране колега и од јавности, као изузетна уметница. Данас, готово 70 година након њене помало контроверзне смрти, дела која је оставила иза себе достижу на аукцијама вишемилионске понуде, а излажу их најважнији музеји и галерије широм света. Kало је за себе говорила да је сликарка живота, али многи истраживачи сматрају да га је увелико надмашила упорно се уздишући изнад физичког и емотивног бола који су га обележили.
Kако је у томе успела? Шта је надреално, а шта реално у њеним сликама? Kако је проблематичан однос са Ривером утицао на њу, а уједно и њену уметност? Да ли је умрла од болести или извршила самоубиство? Kако је уопште почела да се бави сликарством? – све то сазнајте на новом online предавању „Фрида Kало – сликарка сопственог живота.“

Пријавте се одмах на линку овде.

О предавачу:
Наталија Богдановић је мастер историчарка уметности. Дипломирала је 2020. године на Филозофском факултету у Београду, код професорке Олге Шпехар, код које је тренутно и на мастер студијама из области архитектуре Антике. Током студија учествовала је у неколико пројеката на катедри за херитологију, од којих је један проглашен за победнички и који чека реализацију у виду изложбе у музеју у Шапцу. Бави се појмовима културног наслеђа и личном баштином. Више о овом пројекту можете погледати на сајту овде. Повремено пише текстове везане за историјске и уметниче занимљивости за сајт Историјски забавник.

Подршка ГО Врачар.