Важно је причати о менталном здрављу, а у Божидарцу сваког другог уторка у оквиру Božidarac Online серијала ’’Ове јесени Ти 2.0’’ имамо прилику да причамо са социологом и социотерапеутом. Овог уторка причали смо о томе зашто смо усамњени? 
О овом проблему који захвата све генерације и који изгледа као неизбежна замка савременог, и да ли је то заиста тако разговарали смо са Радмилом Урошевић. Започели смо са честим мешањем појмова између усамљености и самоће. Самоћа је стање у које смо дошли добровољно, самоћа је неутрална, а често и нешто што је позитивно у смислу да је нама понекад потребна, како волимо често да наведемо да "сами са собом решимо". Усамљеност је увек болна и усамљени људи имају осећај празнине, неостварености, и често ниског самопоуздања. Осећај усамљености у потпуности баца сенку на нашу слику, на наше вредности. Такво стање може бити краткорајно и без већих последица у животу, али се најчешће дешава да је занемаримо, окренемо главу и пустимо да прође сама од себе, што се најчешће на крају не деси. Веома је важно да радимо на себи, корак по корак, да не бежимо од усамљености већ да радимо на њој. Учесници радионице су навели у великом броју да је њихов разлог усамљености разочараност у људе и ниско самопоуздање, а имали смо прилику да чујемо и како се неки од нас боре са оваквим проблемом. За два уторка настављамо са причом о новим темама које сте нам ви предлагали, а до тада видимо се у Божидарцу на новим догађајима! 

О предавачу: 
Радмила Урошевић, рођена, живи и ради у Београду. Магистар социолошких наука, новинар, приповедач, драматург. Објавила до сада 8 књига, од чега три стручне- “Старење без (ауто)цензуре,  „Бонтон старења или деманти о старењу“ и „Друштвени положај и  модели социјалне заштите старијих лица у Београду“. Написала монодраму „Вратите ми моје козе“ и комедију омнибус „Извините, колико имате година“ која се изводи у Пан театру од 2016. године.

Подршка ГО Врачар