U subotu, 10. aprila, na novom predavanju u organizaciji Božidarac ONLINE pričali smo kako je, na isti dan, pre 80 godina nastala fašistička Nezavisna Država Hrvatska, kao i kakav je strahovit trag ostavila za četiri godine postojanja u kojima je upamćena po užasnim zločinima koje je počinila nad Srbima, Jevrejima i Romima.
''U kulturi sećanja svakog naroda postoje oni događaji kojih se sećamo zato što su važni u pogledu jer su doneli nešto dobro, ali postoje i oni događaji koje pamtimo po tome što su doneli velika stradanja, patnje i muke ovome, ali i drugim narodima. Svojim razornim delovanjem za četiri godine postojanja utisnula je težak pečat na sećanje srpskog naroda i toliko opteretila odnose naroda na tadašnjem i kasnijem Jugoslovenskom prostoru.'', započeo je priču dr istorijskih nauka Milan Gulić. 

Da bismo razumeli šta je to bila NDH, kada, gde i zašto se ona pojavila, moramo se malo vratiti u prošlost. Na kraju prvog svetskog rata 1918. godine srušena je Austrougarska monarhija, a 1. decembra proglašeno je Jugoslovensko ujedinjenje. U vreme proglašenja Jugoslovenskih ujedinjenja jedan deo pojedinih naroda sa tim nisu bili potpuno zadovoljni i već nakon njenog proglašenja počinje i stvaranje prvih anti jugoslovenskih emigracija. U Beču je obrazovan Hrvatski komitet koji je napravila grupa hrvatskih emigranata, ali mogućnost da tako nešto uruši jugoslovensku državu i dalje nije bila naročito velika. Međutim jugoslovenska ideja i jugoslovenska želja su se ubrzo razišli sa jugoslovenskih iskustvom i politički sukobi su se pretvorili u nacionalne sukobe, a jugoslovenska država je imala veliki problem koji se zvao - Hrvatsko pitanje. 

Nastala je u trenutku kada su nemačke i italianske trupe prodirale kroz jugoslovensku teritoriju. Proglašena je zahvaljujući nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji. 
Iza proglašenja te kvislinške državne formacije stajala je grupa ustaških emigranata, koju je predvodio nekadašnji poslanik u Narodnoj skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Ante Pavelić. 
Blagodareći podršci svojih saveznika iz Berlina i Rima protegla se na značajnom delu jugoslovenske teritorije. Osim Hrvatske i Slavonije, obuhvatila je delove Dalmacije, čitavu Bosnu i Hercegovinu, Srem, a u kratkom periodu vršila je vlast u delu Stare Raške.

Njena represivna politika bila je usmerena i na Hrvate, koji nisu bezrezervno podržavali ustaški režim. Kako bi uništavala svoje „nepoželjno“ stanovništvo osnovala je čitav sistem koncentracionih i logora smrti, među kojima su se po brutalnosti i dometima u satiranju ljudskih života izdvojili kompleks logora Gospić-Jadovno-Pag i Jasenovac.

''NDH je bila izuzetno brutalna, vrlo često nije ostavljala nikakvog traga ljudskosti, pogotovo ukoliko čitate svedočenja malobrojnih preživelih iz Jasenovca, ukoliko čitate šta je rađeno u selima u kojima su stizale kaznene ekspedicije. Ovo je dan koji i danas, ali i u narednim godinama će opterećivati međunaredno odnose na ovim prostorima, što ne znači da ga trebamo zaboraviti, što ne znači da ne treba da pričamo kako je bilo na tom prostoru u te četiri godine od 10. aprila 1941., pa do prvih dana maja 1945.'' 

O predavaču:
Milan Gulić je doktor istorijskih nauka, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. U središtu pažnje njegovih istraživanja nalaze se Srbi u Hrvatskoj u 20. veku. Objavio je četiri monografske publikacije i više od 50 naučnih radova u časopisima i zbornicima radova. Saradnik je na projektu izrade Srpske enciklopedija i Srpskog biografskog rečnika.

Podrška: GO Vračar