Božidarac Online и едукациони водич Српски сликари  вас позивају на друго предавање ’’Српски сликари XX века’’ у петак, 07. маја у 20 часова. Пријава у наставку.  
Од почетка XX века па све до треће деценије, много ствари се одиграло на платнима српског сликарства. Младе генерације уметника, на челу са Миланом Миловановићем и Малишом Глишићем, кренуле су неистраженим стазама уметности на овим просторима, увеле су светлост и потиснуле предмет у други план, и са њиховим делима отпочео је живот спрске модерне. Са српским импресиониситима започео је отклон од академским начела и напуштање традиције академског реализма, а оно што ће својим кистовима начинити њихови савременици и потоње генерације подићи ће српско сликарство на ниво праве авангарде.
Светлост као фокус, пред послератне сликаре, поставила је нови проблем – проблем форме, а његово решавање изнедрило је нека од највећих имена српске историје уметности. 
Kако увек и бива, нове модерне тенденције дочекане су у српској средини са отпором, а млади сликари, без обзира на то наставили су да крче путеве модерној слици. Оно што су у прве две деценије за сликарство представљали светлост и природа као фокус дела, у трећој деценији постају форма и закони сликарства. Реализам и сликарство импресионизма сада смењује уметност која би се најближе могла назвати – нови реализам. 
Он почива на негацији свега што су светлост и импресионисти поставили као норму, одбацује боју и емоцију, као и стара уметничка средства и гради нови свет сликарства на рушевинама старог.
Шта се догађало након тога? Kако су сликари попут Игњата Јоба, Саве Шумановића, Јована Бијелића и многих других померили границе српског сликарства? Kакве су трагичне судбине задесиле нека од највећих имена домаће историје уметности? Kако је Петар Лубарда својом изложбом 1951. године направио преседан у дотадашњој уметности на овом просторима? Kако се жар и вртоглави успон модерне у српској средини вратио на нулту тачку и слике које служе политичком тренутку – сазнајте на другом предавању из серије Српски сликари XX века.
Пријавите се одмах на линку овде.  
О предавачу: 
Наталија Богдановић је млада историчарка уметности. Дипломирала је 2020. године на Филозофском факултету у Београду, код професорке Олге Шпехар, код које је тренутно и на мастер студијама из области архитектуре Антике. Током студија учествовала је у неколико пројеката на катедри за херитологију, од којих је један проглашен за победнички и који чека реализацију у виду изложбе у музеју у Шапцу. Бави се појмовима културног наслеђа и личном баштином. Више о овом пројекту можете погледати на сајту https://projekatseobe.wixsite.com/seobe Повремено пише текстове везане за историјске и уметниче занимљивости за сајт Историјски забавник.
Подршка ГО Врачар.