Božidarac Online и едукациони водич Српски сликари  вас позивају на прво у низу предавање ’’Српски сликари XX века – настанак и развој српске модерне’’ у петак, 23. априла у 20 часова. Пријава у наставку. Година 1900. представља преломну тачку на сцени српског сликарства. Тада на позорницу ступа једна нова уметност, која у почетку траје паралелно са академском традицијом, али се убрзо ослобађа њених норми и стега и с којом се рађа српска модерна. 
Почетак модерних стремљења српског сликарства представљају радови уметника на Светској изложби у Паризу 1900. године када је свет у Српском павиљону угледао дела Паје Јовановића, Марка Мурата и многих других истакнутих сликара тог доба. Теме су старе, али њихова обрада и техника представљају благо закорачење у правцу модерних европских токова. Након овога, током читаве прве половине XX века, генерације и генерације сликара ће развијати српско сликарство на својим платнима у различитим, понекад и потпуно супротстављеним правцима, али сви са истим циљем – да српска модерна заживи.
Овај процес, који започиње том париском Светском изложбом, окончава се београдском изложбом 1951. године на којој је своја дела излагао Петар Лубарда. Оно што се одвијало између  ове две тачке представља борбу за сликарство које се окреће себи и својим законима, и подређује свом бићу. У тој епохи продефиловала је плејада сликара од којих су само неки од њих уписани златним словима у историји уметности, попут Уроша Предића, Милана Миловановића или Милана Kоњовића. Други су имали трагичне судбине, попут Саве Шумановића, Моше Пијаде или Игњата Јоба, а нажалост, многе од њих, попут на пример Малише Глишића, историја је заборавила и њихова дела гурнула на маргине сећања.
Та блистава епоха, иако испресецацна ратовима и револуцијама имала је и патријархалне импресионистичке почетке, и теоријску авангарду, достигла је свој зенит са сликарством четврте деценије, али се и завршила трагично, вративши се одакле је и почела са соц-реалистичким монументалним сликама које служе политичком тренутку.
Говорићемо о судбинама људи који су својим кистом водили битку за решавање свих питања модерне слике на српској уметничкој сцени, као и идеји југословенства међу уметницима, која се рађала и гасила са променама у друштву на овим просторима, о значају Београда који постаје уметнички центар, пођеднако важан као и највећи европски... 
Kако су Паја Јовановић, Марко Мурат и Урош Предић стекли статус националних величина? Kо су били "ратни сликари" и зашто је тај феномен искључиво везан за српску уметност XX века? Kакве су судбине задесиле Милана Миловановића, Малишу Глишића и многе друге на њиховом путу уметничког стварања и борбе за српску модерну – сазнајте на предавању Српски сликари XX века. Пријавите се одмах на линку овде.  Такође, позивамо вас да постанете део наше Вајбер заједнице и редовно да добијете најаву за догађаје на линку овде.
О предавачу: 
Наталија Богдановић је млада историчарка уметности. Дипломирала је 2020. године на Филозофском факултету у Београду, код професорке Олге Шпехар, код које је тренутно и на мастер студијама из области архитектуре Антике. Током студија учествовала је у неколико пројеката на катедри за херитологију, од којих је један проглашен за победнички и који чека реализацију у виду изложбе у музеју у Шапцу. Бави се појмовима културног наслеђа и личном баштином. Више о овом пројекту можете погледати на сајту https://projekatseobe.wixsite.com/seobe Повремено пише текстове везане за историјске и уметниче занимљивости за сајт Историјски забавник.
Подршка ГО Врачар.