Božidarac Online и едукациони водич Српски сликари  вас позивају на треће и последње предавање ’’Српски сликари XX века – надреализам, социјална уметност и социјалистички реализам. Последња етапа у развоју српске модерне’’ у петак, 14. маја у 20 часова. Пријава у наставку.
Фокусирани на боју, српски сликари четврте деценије готово су потпуно истисли тему као ликовни елемент из фокуса својих слика. Kомплетни опуси уметника свели су се на три жанра – мртву природу, ентеријер и пејзаж – којима је доминирала боја. То је изазвало реакције међу политички напредним уметничким круговима и једна група сликара окреће се уметности која је друштвено ангажована.
Таква друштвено и политички ангажована уметност појавила се у три вида: као један вид надрелизма, као социјална уметност и као социјалистички реализам. Међу њима су постојале крупне и суштинске разлике али повезује их једна важна нит – све три имају врло активан критички однос према друштву.
Политика комунистичке партије била је изузетно плодно тле да оваква уметност заживи, али је њен развој ограничила и уско нормирала чувеном крилатицом да уметност мора бити “пролетерска по садржају, а национална по форми”. Поред тога, та уметност је морала бити разумљива и приступачна народу, а уједно и блиска тадашњем животу. Ликовни језик је морао бити јасан, форме прецизне и разумљиве и код посматрача нису смеле изазивати дилему и сумње. Јасно је дефинисано ко је непријатељ, а ко пријатељ. Први је морао бити прецизно "критички осветљен", а други је морао зрачити хероизмом. Одступања и било какве деформације оваквих начела била су за сваку осуду и критику. Такав, затворен  и острашћен, социјалистички реализам био је последња етапа у развоју модерне у српској средини. Ипак, није могао дуго трајати, јер није настао из унутрашњих трагања уметника, већ напротив, окренуо им је леђа и ограничио слободу стварања.
Зашто Светска изложба у Паризу из 1900. године и Лубардина изложба у Београду из 1951. године затварају један сложени процес и представљају пун круг развоја српске модерне?  Kо су били српски надреалисти? Kоје су разлике између социјалне уметности и соц-реализма? Kоји су то сликари устали против једноумља комунистичке уметности? Kо је сликарство на овим просторима први пут увео у област нефигуративног? По чему је важно деловање Задарске групе? Kаква је тренутна сликарска сцена Србије? - Сазнајте на трећем и последњем предавању – Српски сликари XX века.
Пријавите се одмах на линку овде.  
О предавачу: 
Наталија Богдановић је млада историчарка уметности. Дипломирала је 2020. године на Филозофском факултету у Београду, код професорке Олге Шпехар, код које је тренутно и на мастер студијама из области архитектуре Антике. Током студија учествовала је у неколико пројеката на катедри за херитологију, од којих је један проглашен за победнички и који чека реализацију у виду изложбе у музеју у Шапцу. Бави се појмовима културног наслеђа и личном баштином. Више о овом пројекту можете погледати на сајту https://projekatseobe.wixsite.com/seobe Повремено пише текстове везане за историјске и уметниче занимљивости за сајт Историјски забавник.
Подршка ГО Врачар.