Последњи четвртак у месецу и наставак online серијала ''упоредни разговори о...''. Овога пута, у организацији Божидарац ONLINE и xClass и xClass и у 'старом' саставу, са историчарем Дејаном Ристићем и археологом Предрагом Драгошаном причали смо о Јелисавети Начић и Радославу Грујићу. О двоје истинских великана који су имали трагичне судбине и према којима је учињена велика неправда. Предавање смо започели причом о дами, рођеној Београђанки која је потицала из цинцарске многобројне породице. Јелисавета је од малих ногу показала да је изузетно даровита, била је одличан ђак и у основној и у средњој школи, а сходно томе изразила је жељу да своје школовање настави на факултету што није наишло на одобравање родитеља који су сматрали да су свом детету тада приуштили довољан ниво образовања и да би тадашњи логичан след околности била удаја. Јелисавета, виспрена и упорна, обавестила је родитеље да ће новац прикупљан за мираз искористити за наставак школовања након чега је постала прва жена школовани архитекта у Србији и читавој Европи. Почетком 20. века, када је само 7% жена у Србији било писмено, Јелисавета завршава факултет у првој генерацији српских архитеката. По завршетку факултета започиње кратку, али блиставу каријеру и пројектује нека од најлепших здања у Београду као што су: Степениште на Малом Калемегдану, основну школу „Краљ Петар Први'', цркву Светог Александра Невског и још неколико важних грађевина. Сплетом несрећних околности и након преживелог логора у Првом светском рату живот окончава у Дубровнику у 76. години. Дана улица у Београду носи Јелисаветино име.

Са друге стране, Радослав Грујић је био српски православни теолог и историчар, дописни члан САНУ, личност велике храбрости и пожртвованости. Захваљујући њему данас у цркви Светог Марка у Београду затичемо посмртне остатке цара Стефана Душана IV Силног које су великим залагањем пронађене у рушевинама манастира Светих архангела у Призрену 1927. Током Другог светског рата спасио је мошти Светог кнеза Лазара, Светог цара Стефана Уроша V Нејаког и Светог деспота Стефана (Штиљановића) које су се нашле у опасности да буду уништене од стране усташа. Након Другог светског рата бива неправедно оптужен и запостављен од стране тадашњих власти да би тек 2014. одлуком Вишег суда у Београду био рехабилитован. Улица у којој се налази Божидарац данас носи назив по овом великану. 

Животи историјских личности које обрађујемо имају велику вредност у разумевању националне прошлости и чине неисцрпан извор сазнања српског 15. и 20. века. Из тог разлога xClass и Божидарац су одлучили сваког последњег четвртка у месецу да резервишу за наведене разговоре. 

Видимо се online! 

Подршка: ГО Врачар