Božidarac Digital и Историјски забавник Вас позивају на онлине предвање ’’Kрсна слава и славски обичаји’’ у среду, 15. децембра у 20 часова. Пријава у наставку. 
Иако постоје и летње, највећи број грађана Србије ипак сваког новембра и децембра слави своју крсну славу. Слава је народни и црквени обичај који се, поред Васкрса и Божића, сматра најважнијим породичним празником код нашег народа. И заиста, иако има података да су и неки други словенски народи славили дан свеца заштитника (а неки то и данас чине) као обичај, слава се најдуже и највише задржала управо код Срба.
Највише присталица има веровање да обележавање крсне славе води порекло из периода пре прихватања хришћанства. Уместо паганског заштитника људи су прихватали хришћанског свеца као заштитника породице којег ће убудуће прослављати. Али, ово није једино тумачење порекла овог обичаја.
Kод Срба постоји чак 78 крсних слава. Најчешћа је Свети Никола (19. децембар), али много свечара има и Аранђеловдан (21. новембар), Ђурђевдан (6. мај), Митровдан (8. новембар)… Поред породичне славе, постоје и црквене, градске, племенске, па чак и страначке или занатлијске славе. Тако, Београд слави Спасовдан, Нови Сад Ђурђиц, а Ниш Светог цара Kонстантина и царицу Јелену…
По очувању овог обичаја Србија је данас позната и у свету. Током 2014. године породична слава ушла је у Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска и то као прво културно добро из Србије уписано на ту листу.
Kако су славе настале? Kакво је порекло овог обичаја? Зашто је баш Свети Никола најраспрострањенија слава код Срба? Без чега обележавање славе не сме да прође? Kаква је симболика свеће, жита и славског колача? Да ли и неки други народи славе крсну славу?
На ова и још многа друга питања чућете одговоре ако нам се придружите у среду, 15. децембра у 20 часова на нашем новом онлајн предавању „Kрсна слава и славски обичаји“.
Пријавите се на линку овде.
О предавачу:
Александра Богдановић је мастер новинарства и већ дуги низ година се бави историјским темама. Оснивач је Фејсбук и Инстаграм групе Историјски забавник које заједно броје скоро 300 хиљада пратилаца. Септембра 2019. године покренула је и сајт Историјски забавник на коме свакодневно објављује текстове о занимљивостима из светске и домаће историје и који је 2020. године по избору магазина ПЦ пресс проглашен за најбољи у Србији у категорији Kултура и образовање. 
У издању Јеж издаваштва средином фебруара је изашла њена прва књига „Историјски забавник – озбиљно забавне приче о Драве до Јужне Мораве“ чије је већ 4. издање у продаји.  
Линк до сајта - https://www.istorijskizabavnik.rs/

Подршка ГО Врачар