Поводом обележавања 80 година од петојунске експлозије у Смедереву, Božidarac Online и Историјски забавник организовали су online предавање о овој, неправедно запостављеној, теми. Кроз ово историјско путовање спровела нас је, рођена Смедеревка, Александра Богдановић. Тог петог јуна многе су се ствари поклопиле, онако како не треба. Био је пијачни дан па је становништво из околних села пожурило да у граду прода шта може, а школски распуст је тек почео и ђаци су долазили по књижице. 
Зачула се експлозија из правца тврђаве, једног од симбола Смедерева који се налази у центру града. 

 После капитулације Југославије у Априлском рату 1941. године, Немци су одредили Смедерево као место на коме ће се складиштити сва заробљена опрема и оружје. Тако се, до почетка јуна, у Смедеревској тврђави нашло на тоне сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте... Неко је касније прорачунао да је унутар зидина средњовековног града било десет милиона коњских снага разорне моћи.

Размере несреће биле су такве да никада ни пре ни касније ништа слично није виђено на овим просторима. Град је потпуно збрисан. Железничка станица, препуна људи, у трену је нестала, а највећи део објеката у ширем подручју града претворено је у рушевине. У целом Смедереву остала је неоштећена само 21 кућа! На самом месту експлозије, у тврђави, направио се кратер дугачак 50 метара и дубок 9 метара. Подрхтавање земље, налик на земљотрес, осетило се у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу, Београду... 
Последице су биле разорне. Погинуло је око 2.500 људи, мада тај број никада није тачно утврђен. Идентификовано је само 585. За град који је у том тренутку имао око 11.000 становника, то је значило да је експлозија убила сваког четвртог Смедеревца. Сваки други, био је повређен. 

О овој важној теми многи никада нису чули, а ми се надамо да смо успели да вас заинтересујемо да истражујете даље и сачувате причу од заборава. 

Видимо се online! 

О предавачу:
Александра Богдановић је мастер новинарства и већ дуги низ година се бави историјским темама. Оснивач је Фејсбук и Инстаграм групе Историјски забавник које заједно броје преко 220 хиљада пратилаца. Септембра 2019. године покренула је и сајт Историјски забавник на коме свакодневно објављује текстове о занимљивостима из светске и домаће историје и који је 2020. године по избору магазина ПЦ пресс проглашен за најбољи у Србији у категорији Kултура и образовање. У издању Јеж издаваштва средином фебруара је изашла њена прва књига „Историјски забавник – озбиљно забавне приче о Драве до Јужне Мораве“ чије је 3. издање у продаји.  
Линк до сајта -  https://www.istorijskizabavnik.rs/