Божидарац курсеви култура обуке Божидар Аџија

Бесплатна линија : 0800 300 3050800 300 305

Одржано предавање поводом 80 година од оснивања фашистичке Независне Државе Хрватске

Одржано предавање поводом 80 година од оснивања фашистичке Независне Државе Хрватске

У суботу, 10. априла, на новом предавању у организацији Божидарац ONLINE причали смо како је, на исти дан, пре 80 година настала фашистичка Независна Држава Хрватска, као и какав је страховит траг оставила за четири године постојања у којима је упамћена по ужасним злочинима које је починила над Србима, Јеврејима и Ромима.
''У култури сећања сваког народа постоје они догађаји којих се сећамо зато што су важни у погледу јер су донели нешто добро, али постоје и они догађаји које памтимо по томе што су донели велика страдања, патње и муке овоме, али и другим народима. Својим разорним деловањем за четири године постојања утиснула је тежак печат на сећање српског народа и толико оптеретила односе народа на тадашњем и каснијем Југословенском простору.'', започео је причу др историјских наука Милан Гулић

Да бисмо разумели шта је то била НДХ, када, где и зашто се она појавила, морамо се мало вратити у прошлост. На крају првог светског рата 1918. године срушена је Аустроугарска монархија, а 1. децембра проглашено је Југословенско уједињење. У време проглашења Југословенских уједињења један део појединих народа са тим нису били потпуно задовољни и већ након њеног проглашења почиње и стварање првих анти југословенских емиграција. У Бечу је образован Хрватски комитет који је направила група хрватских емиграната, али могућност да тако нешто уруши југословенску државу и даље није била нарочито велика. Међутим југословенска идеја и југословенска жеља су се убрзо разишли са југословенских искуством и политички сукоби су се претворили у националне сукобе, а југословенска држава је имала велики проблем који се звао - Хрватско питање. 

Настала је у тренутку када су немачке и италианске трупе продирале кроз југословенску територију. Проглашена је захваљујући нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији. 
Иза проглашења те квислиншке државне формације стајала је група усташких емиграната, коју је предводио некадашњи посланик у Народној скупштини Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца Анте Павелић. 
Благодарећи подршци својих савезника из Берлина и Рима протегла се на значајном делу југословенске територије. Осим Хрватске и Славоније, обухватила је делове Далмације, читаву Босну и Херцеговину, Срем, а у кратком периоду вршила је власт у делу Старе Рашке.

Њена репресивна политика била је усмерена и на Хрвате, који нису безрезервно подржавали усташки режим. Kако би уништавала своје „непожељно“ становништво основала је читав систем концентрационих и логора смрти, међу којима су се по бруталности и дометима у сатирању људских живота издвојили комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг и Јасеновац.

''НДХ је била изузетно брутална, врло често није остављала никаквог трага људскости, поготово уколико читате сведочења малобројних преживелих из Јасеновца, уколико читате шта је рађено у селима у којима су стизале казнене експедиције. Ово је дан који и данас, али и у наредним годинама ће оптерећивати међунаредно односе на овим просторима, што не значи да га требамо заборавити, што не значи да не треба да причамо како је било на том простору у те четири године од 10. априла 1941., па до првих дана маја 1945.'' 

О предавачу:
Милан Гулић је доктор историјских наука, виши научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду. У средишту пажње његових истраживања налазе се Срби у Хрватској у 20. веку. Објавио је четири монографске публикације и више од 50 научних радова у часописима и зборницима радова. Сарадник је на пројекту израде Српске енциклопедија и Српског биографског речника.

Подршка: ГО Врачар

 

Top