Како су зимски месеци честа асоцијација на славе, тим поводом  Božidarac Digital и Историјски забавник одржали су онлине предвање, у среду 15. децембра, о националној одлици Српског народа под називом ’’Kрсна слава и славски обичаји’’. Иако постоје и летње, највећи број грађана Србије ипак сваког новембра и децембра слави своју крсну славу. Слава је народни и црквени обичај који се, поред Васкрса и Божића, сматра најважнијим породичним празником код нашег народа. И заиста, иако има података да су и неки други словенски народи славили дан свеца заштитника (а неки то и данас чине) као обичај, слава се најдуже и највише задржала управо код Срба.
Највише присталица има веровање да обележавање крсне славе води порекло из периода пре прихватања хришћанства. Уместо паганског заштитника људи су прихватали хришћанског свеца као заштитника породице којег ће убудуће прослављати.
Kод Срба постоји чак 78 крсних слава. Најчешћа је Свети Никола (19. децембар), али много свечара има и Аранђеловдан (21. новембар), Ђурђевдан (6. мај), Митровдан (8. новембар)… Поред породичне славе, постоје и црквене, градске, племенске, па чак и страначке или занатлијске славе. Тако, Београд слави Спасовдан, Нови Сад Ђурђиц, а Ниш Светог цара Kонстантина и царицу Јелену…
По очувању овог обичаја Србија је данас позната и у свету. Током 2014. године породична слава ушла је у Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска и то као прво културно добро из Србије уписано на ту листу. Са великим бројем заинтересованих онлајн гледалаца из различитих крајева Србије, али и света, причали смо о томе како су славе настале као и какво је порекло овог обичаја. Колико су се неки обичаки променили или прилагодили данашњем начину живота, а шта је оно шта смо у потпуности очували.

Као најкарактеристичнија особина духовног и породичног живота Срба, праћена и проучавана свестрано, највише са етнолошке стране, а неупоредиво мање са гледишта историје Хришћанства, појава тако и толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације, породични празник породице који се преноси са колена на колено и нешто на шта можемо да будемо поносни у његовом очувању.

Видимо се онлајн! 

О предавачу:
Александра Богдановић је мастер новинарства и већ дуги низ година се бави историјским темама. Оснивач је Фејсбук и Инстаграм групе Историјски забавник које заједно броје скоро 300 хиљада пратилаца. Септембра 2019. године покренула је и сајт Историјски забавник на коме свакодневно објављује текстове о занимљивостима из светске и домаће историје и који је 2020. године по избору магазина ПЦ пресс проглашен за најбољи у Србији у категорији Kултура и образовање. 
У издању Јеж издаваштва средином фебруара је изашла њена прва књига „Историјски забавник – озбиљно забавне приче о Драве до Јужне Мораве“ чије је већ 4. издање у продаји.  
Линк до сајта - https://www.istorijskizabavnik.rs/

Подршка ГО Врачар