У уторак, 16. марта, одржана је нова online радионица посвећена менталном здрављу на којој смо причали на тему, ''Међугенерацијско разумевање и размена''. Kолико је важно да се међугенерацијски подржавамо и разумемо причала нам је Радмила Урошевић, социолог и социотерапеут. Припадници свих генерација најчешће посматрају свет онако како је то најприродније - из својих ципела. Млађи би рекли да их многи не разумеју, да немају слободу кретања, новац са којим би располагали, као и да постоји много проблема за који старији мисле да нису важни. Старији би се надовезали са сличном причом, док би се 'средња' генерација такође огласила као у најнезавиднијој позицији јер морају да балансирају између две генерације. То нас доводи до једноставне чињенице - међугенерацијске разлике су неизбежне, а свака животна доб доноси своје проблеме. 

Поптуно је у реду да свако у породици има свој 'простор', и управо тамо где тај простор није добро избалансиран долази до проблема. Поред животног простора чест проблем је и финансијски део, старије генерације често нису више у могућности да финасијски привређују породици као раније, што често доводи до осујећености. Оно шта се често занемари је начин комуникације. Различите генерације имају различите начине говора и изражавања и потпуно треба прилагодити разговор у зависности са ким у том тренутку комуницирамо. Често заборавимо, јер често подразумевамо. 
Након разговора уследила су и питања, а тему смо закључили коментаром једног онлине посетиоца који је навео, ''Међугенерацијски односи су као филмови, у зависности у ком животном добу их одгледате тако ћете их и разумети. Тако вам је и са људима.'' 

Видимо се сваког другог уторка на новој онлине радионици у оквиру циклуса посвећеног менталном здрављу, а до тада - видимо се online!

Радмила Урошевић, рођена, живи и ради у Београду. Магистар социолошких наука, новинар, приповедач, драматург. Објавила до сада 8 књига, од чега три стручне- “Старење без (ауто)цензуре,  „Бонтон старења или деманти о старењу“ и „Друштвени положај и  модели социјалне заштите старијих лица у Београду“. Написала монодраму „Вратите ми моје козе“ и комедију омнибус „Извините, колико имате година“ која се изводи у Пан театру од 2016.године.
Ради у Градској општини Звездара/Београд на пословима шефа Одсека за социјалну заштиту и координатора Волонтерског сервиса Звездаре чији је идејни творац 2011.године. За свој рад добила неколико награда и много аплауза.

Подршка ГО Врачар