У организацији Божидарац ONLINE и Фрагменти прошлости одржано је фантастично предавање о позоришном животу у Србији 19. века. Кроз ово уникатну историјску причу, уз мношто брижљиво одабраних аудио-визуелних приказа, спровео нас је Милорад стокин, мастер музички уметник и соло певач. 
На зачетак позоришне историје у Србији утицали су Срби из Хазбуршке монархине, а у том смислу можемо поменути најзначајније, Јоакима Вујића и Јована Стерију Поповића. Вујића често називају оцем српском театра, док се за Стеријино име везује за почетак професионалног позоришта и бриге државе о истом. Имали смо прилику да видимо инсерт из адаптације ''Љубавног писма'' Косте Трифковића за које је добио награду Матице српске. Уживали смо и у делу Милована Глишића - ''Подвала'' чијим извођењем започиње српски реализам. Било је речи и о првој српској опери, ''На уранку'', као и многим другим које су настајале након ње, али и о чувеној ''Коштани'' у улози чувене Драге Спасић. Посетиоци су имали прилику и да уживају у кратком извођењу и самог предавача песме ''Сеоска лола''. Уз многе похвале пристигло је и мноштво питања, а предавање смо закључили речима, ''сценска музика је имала кључни зналај за развој музичке културе тек стасалог грађанског друштва. Укус публике и неприхватање драмских дела без музичког освежења диктирао је читав ток једне ере у развоју српског театра, међутим иза те привидне једноставности драмске и музичке артхитектонике крију се знатно сложенији домети комада са певањем. Колико год да су били блиски сензибилитету и разумевању шире публике, они су отворили пут бољем разумеању писане речи и драмског израза. И најзад у добу потпуне музичке неукости комади са певањем имали су прворазредни едукативни карактер којим су се музички васпитавале генерације срба. Таква музика данас је потпуно препуштена забораву, као што је то случај са многим тековинама културе срба 19. века'', закључио је Милорад. 

О предавачу:
Милорад Стокин се бави истраживачким и предавачким радом у домену српске културне историје. Аутор је једне књиге и више научних радова. У великом низу предавања издваја она која је је одржао у Галерији 73 на Бановом Брду, Центару за образовање и културу "Божидарац", Дому Јеврема Грујића. Такође је био гостујући предавач Факултета савремених уметности у Београду. Аутор је и уредник странице Фрагменти прошлости коју тренутно на Фејсбуку и Инстаграму прати преко 150.000 људи. По вокацији је мастер музички уметник – соло певач, а тренутно је мастерант културологије на Факултету политичких наука у Београду.

Подршка: ГО Врачар