Božidarac Online vas poziva na predavanje Vinsent Van Gog – „sanjar slika i slikar snova“ u sredu, 03. novembra sa početkom u 20h. Prijavu nađite u nastavku. Kada je na Božićno veče, 1881. godine Vinsent Van Gog revoltirano napustio porodični dom, i ostavio iza sebe zgranutu porodicu, niko, pa ni on sam, nije slutio da će postati jedan od najvećih i najcenjenijih slikara postimpresionizma i evropskog slikarstva uopšte. Slikar koji je za života, koji je bio ispunjen tragedijama i skandalima, prodao svega jednu sliku, nakon svoje smrti postao je izuzetno tražen, a dela iz njegovog neverovatno velikog opusa danas dostižu višemilionske cene. 
Tražeći svoje mesto pod suncem, putujući s jednog kraja Holandije na drugi, uvek sa paletom i kičicom pri ruci, Van Gog besomučno je slikao i za svega dve decenije, iza sebe je ostavio skoro dve i po hiljade skica,crteža i ulja na platnu. Njegovo „Zvezdano nebo“ i „Suncokreti“ spadaju među najpoznatija dela svetske umetnosti, a njegov upečatljivi stil slikanja i danas ostaje nedostižan iako je u svoje vreme odbacivan kao amater i osuđivan od strane slikarske zajednice i društva uopšte. Ekscentričan, ćudljiv, često nezgodan, Vinsent nije imao mnogo prijatelja. Jedinu podršku, i finansijsku i moralnu, dobijao je od brata Tea, i sačuvana dragocena pisma koja su slali jedan drugome najbolje oslikavaju Vinsentove poglede na svet, njegova osećanja spram ljudi, brata, porodice i žena.
Kako je Van Gog počeo da se bavi slikarstvom? Da li je njegov stil slikanja posledica mentalne bolesti i fizičkog deformiteta očiju? Kako je zaista izgubio uvo? Da li je zaista sam sebi oduzeo život ili je bio ubijen? Zašto ga je svaka sredina uporno odbacivala? Zašto je završio u ludnici? Šta se krije iza njegovih „Zvezdanih noći“ i „Suncokreta“ i ko je zaista bio Vinsent Van Gog – saznajte na online predavanju: Vinsent Van Gog – „sanjar slika i slikar snova“
Prijavite se odmah na linku ovde i upoznajte sanjar slika i slikar snova - Vinsent Van Gog sa nama.
O predavaču:
Natalija Bogdanović je mlada istoričarka umetnosti. Diplomirala je 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kod profesorke Olge Špehar, kod koje je trenutno i na master studijama iz oblasti arhitekture Antike. Tokom studija učestvovala je u nekoliko projekata na katedri za heritologiju, od kojih je jedan proglašen za pobednički i koji čeka realizaciju u vidu izložbe u muzeju u Šapcu. Bavi se pojmovima kulturnog nasleđa i ličnom baštinom. Više o ovom projektu možete pogledati na sajtu ovde. Povremeno piše tekstove vezane za istorijske i umetniče zanimljivosti za sajt Istorijski zabavnik.