На фантастичном предавању у организацији Божидарац Онлине уз мастер историчарку уметности Наталију Богдановић причали смо о чувеном холандском постимпресионисти. 
Бројка од преко 450 онлине гледалаца показује још једном колику пажњу изазива ван Гог, а да његова трагична судбина и трагичан живот, као и да је за живота продао само једно дело је у потпуности контрадикторна са оним како је данас он перципиран и колико је вољен као уметник.

Предавање је названо по једном од цитата из писама које је слао свом брату где он каже, „прво сањам своје слике, а онда насликам своје снове“. Иза себе је оставио велики опус, преко 2000 дела, од чега је око 900 уља на платну, а остатак скица, цртежа, акварела и др. Свој први контакт са уметношћу је доживео као трговац уметнинама, због којег је отишао у Лондон где је започео његов пад у депресију као и окретање ка религији. 
У младости је послат у интернат у Зевенбергену где је имао веома лоше оцене и искуство и био веома несрећан. Кроз пар година пребачен је у Тилбург где је учио језике што му је ишло веома добро, али из непознатог реазлога прекида школовање које никада није завршио. 

Ујак му проналази посао у аукцијској кући у Хагу где започиње његов додир са уметношћу. Непосредно након добијања посла 1873. године послат је у Лондон где је у Националном музеју Велике Британије дошао у контакт са сликама Жан-Франсоа Мијеа и Жил Бретона, што је на њега оставило велики утисак, што се може видети кроз његове прве слике уља на платну које су управо обрађивале сличне теме као наведени уметници. 
Убрзо крећу проблеми са депресијом и окретање религији, након чега и губи посао у аукцијској кући. Планирао је да упише теолошке студије у Аместердаму, за чији се пријемни вредно спремао, али опет из непознатих разлога одустаје од свега тога и одлази у Белгију где је наставио да проповеда и организује читање библије. Живео је веома скромно са рударима и све што је зарађивао давао је другима одакле проистиче надимак „рударски Христ“. 
Једина суштинска подршка у животу био је његов брат, Тео ван Гог, а многа драгоцена сачувана писма између њих двојице најбоље приказују њихов близак однос. 

Затим смо се упознали са Винсентовим почетним делима, као и првом професионалном сликом. Једина жена са којом је Винсент делио стан у једном тренутку била је Сиен Хорник, бивша проститука , коју је у једном тренутку желео и да ожени. То је наишло на велико негодовање његове породице, али и брата Теа, узимајући у обзир да је већ имала једну ћерку, а притом у том тренутку и била трудна када су кренули да живе заједно. До тога није дошло из незнаних разлога, а упознали су се тако што ју је Винсент плаћао да му буде модел, након чега се и заљубио.   

Сели се у Дрент, али након кратког боравка одлази у кућу својих родитеља где је имао и свој атеље. Осврнули смо се на неке од најпознатији дела, попут „Људи који једу кромпир“ коју је сматрао да ће га винути у недосањане сликарске висине и да ће коначно бити признат уметник. 

У Арлу упознаје Гогена којег је веома ценио, али и са којим је често имао расправе. Након једне свађе са Гогеном Винсент је у налету беса и психотничној епизоди себи одсекао уво. Постоји пуно верзија из ког разлога је то урадио, да ли због проституке којој је исте вечери и однео одсечено уво у завоју, али званична верзија је ипак да је то било јер му је Гогенов одлазак веома тешко пао. 
Незаобилазна тема били су чувени сунцокрети, звездане ноћи, црвени виногради, житно поље са вранама као и многи други. 

У последњим месецима живота, по савету Доктора Гашеа Винсент је сликао готово једну слику дневно, као вид терапије. 
Извршио је самоубиство у житном пољу тако што је пуцао себи у груди. Ребро је одбило метак и успео је да преживи, али је од инфекције умро већ наредног дана. Сахрањен је близу житних поља које је насликао, а како је Тео навео да су ван Гогове последње речи биле „туга ће трајати вечно..“. 

О предавачу:
Наталија Богдановић је мастер историчарка уметности. Дипломирала је 2020. године на Филозофском факултету у Београду, код професорке Олге Шпехар, код које је ове године завришла мастер студије из области архитектуре Антике. Током студија учествовала је у неколико пројеката на катедри за херитологију, од којих је један проглашен за победнички и који чека реализацију у виду изложбе у музеју у Шапцу. Бави се појмовима културног наслеђа и личном баштином.  Повремено пише текстове везане за историјске и уметниче занимљивости за сајт Историјски забавник.