Поводом 80 година од оснивање фашистичке Независне Државе Хрватске Божидарац вас позива на online предавање са истоименом темом у суботу, 10. априла у 20х. Пријава у наставку. Дана 10. априла 1941. године у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска. Настала је у тренутку када су немачке и италианске трупе продирале кроз југословенску територију. Проглашена је захваљујући нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији. 
Иза проглашења те квислиншке државне формације стајала је група усташких емиграната, коју је предводио некадашњи посланик у Народној скупштини Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца Анте Павелић. 
Благодарећи подршци својих савезника из Берлина и Рима протегла се на значајном делу југословенске територије. Осим Хрватске и Славоније, обухватила је делове Далмације, читаву Босну и Херцеговину, Срем, а у кратком периоду вршила је власт у делу Старе Рашке.
За четири године постојања остала је упамћена по страховитим злочинима које је починила над Србима, Јеврејима и Ромима. Њена репресивна политика била је усмерена и на Хрвате, који нису безрезервно подржавали усташки режим. Kако би уништавала своје „непожељно“ становништво основала је читав систем концентрационих и логора смрти, међу којима су се по бруталности и дометима у сатирању људских живота издвојили комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг и Јасеновац.
Осамдесет година од проглашења те монструозне државне творевине и даље постављамо нека питања. У којим околностима је дошло до проглашења Независне Државе Хрватске? Kо су људи који су је формирали и водили? Kако се односила према својим грађанима српске националности? Kако се односила према Српској православној цркви? Kоје су биле полуге репресивног апарата? Да ли је икада успјела да успостави пуну контролу над територијом на којој је титулатурно протегла власт? Kако је нестала? Где је њено место у култури сећања српког, а где код хрватског народа?
Пријавите се одмах на линку овде. 
О предавачу: 
Милан Гулић је доктор историјских наука, виши научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду. У средишту пажње његових истраживања налазе се Срби у Хрватској у 20. веку. Објавио је четири монографске публикације и више од 50 научних радова у часописима и зборницима радова. Сарадник је на пројекту израде Српске енциклопедија и Српског биографског речника.